PEDAGOŠKA ORGANIZACIJA

      Sve do 1. septembra 1970. godine škola je organizovana i radi poludnevno, u dve smene. Od tada sa svim učenicima vaspitno-obrazovni rad je zasnovan na principima celodnevnog rada, kao i u još osam škola u Beogradu. Osnovni cilj i smisao celodnevnog rada sa učenicima je socijalno, pedagoško i životno reagovanje na potrebe porodica u kojima su oba roditelja u radnom odnosu, kao i nastojanje da se stvore istinski uslovi za demokratizaciju obrazovanja, tj. da uspeh učenika što manje zavisi od socijalnog statusa i društvene moći roditelja. Učenici su u školi od 8,00 do 16,00 časova, odnosno od 5,30 do 18,00 časova kada to zahteva radno vreme roditelja. Pedagoška organizacija se programski i didaktičko-metodički obogaćuje novim vidovima rada sa učenicima: samostalnim radom učenika (četiri časa nedeljno u mlađim, odnosno šest časova nedeljno u starijim razredima) kojim se zamenjuju domaći zadaci iz poludnevne škole, zatim aktivnostima u slobodnom vremenu (jutarnjem, podnevnom i poslepodnevnom), zdravstvenim vaspitanjem i ishranom učenika koja učenicima nudi tri obroka (doručak, užinu i ručak). Posebno obogaćivanje čini uvođenje engleskog jezika od prvog razreda, i to sa šest časova nedeljno.

      Prve godine celodnevnog rada teku uz velike napore i sa mnogim otporima. Stručna pomoć sa strane nije dovoljna za razrešavanje brojnih organizacionih problema. Međutim, ogromna materijalna stimulacija ne izostaje, što omogućuje da nagrađđivanje rada i rezultata rada bude u funkciji unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse i sticanja sopstvenih iskustava. Radnici ove škole imaju i za 20% veći lični dohodak u poređenju sa zaposlenim u poludnevnim školama. Nastale ekonomske teškoće, transformacije interesnog organizovanja, slaba koordinacija među prosvetnim činiocima, izraženi subjektivizam odgovornih pojedinaca i drugi problemi dovode rad celodnevnih škola u krizu. Naglo se ukidaju stimulacije svih vrsta i postižu gašenje celodnevnih odeljenja u starijim razredima. Na početku školske 1987/88. godine celodnevno rade samo učenici mlađih razreda, jer je u starijim ukinut u dve prethodne školske godine. Od školske 1989/90. godine celodnevno rade samo učenici I i II razreda.

      Ipak, ostaje činjenica da su se iskustva ove škole i drugih celodnevnih škola u Beogradu svestrano širila u Sloveniji, u kojoj su sve škole organizovane celodnevno.

      Ni u jednom zapisniku ili izveštaju prosvetnih inspektora, prosvetnih savetnika i školskih nadzornika, koji su do sada pratili rad ove škole, ne može se naći ozbiljnija primedba niti predlog mera u vezi sa ukupnom pedagoškom organizacijom života i rada škole, čak naprotiv.

 UPRAVLJANJE I RUKOVOĐENJE

      Prve dve godine školom, njenim životom i radom društveno upravlja Školski odbor u kome su u jednakom broju zastupljeni članovi nastavničkog kolektiva i predstavnici društvene sredine. Predsednik Školskog odbora je diplomirani inžinjer Branko Ostojić, u prvoj godini, a u drugoj je Savo Mihajlović. Odluke, zaključci, ocene, preporuke i drugi oblici i vidovi rada Školskog odbora se visoko cene. Ugled ne slabi iako su ukinuta ocenjivanja rada nastavnika iza kojih je stajao Školski odbor.

      Društveno upravljanje školom ustupa mesto samoupravljanju. Biraju se prvi samoupravni organi škole - Zbor radnih ljudi i njegov Izvršni odbor. Predsednik Zbora radnih ljudi je Aleksandar Đorđević, a Izvršnog odbora Milica Tadić. Sužava se uticaj predstavnika društvene sredine, ali samo nekoliko godina, jer se ponovo zakonom uređuju nadležnosti i omogućuje društvenoj sredini da prati i nadzire rad škole.

      Sledi nova samoupravna transformacija: umesto Zbora radnih ljudi, kao najvišeg samoupravnog tela, i Izvršnog odbora bira se Savet škole. Prvi predsednik Saveta škole je Aleksandar Đorđević, a posle su predsednici bili: Paula Vukasović, Smilja Antonić I Veljko Kljaić i Anđelka Srdić.

      Izuzetan značaj se pridaje izborima članova za Savet škole, naročito u poslednjih nekoliko godina kada je kroz višegodišnja iskustva došlo do razgraničenja između "samoupravnih i stručnih vođenja škole", tj. otklanjaju se ukrštanja prava i dužnosti kojima je ugrožavano stručno vođenje pedagoških poslova na nivou stručnih organa.

      Izmene Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju dale su mesto u Savetu škole i predstavnicima učenika VII i VIII razreda, po dva iz svakog razreda.

      Poslednje izmene Zakona o osnovnoj školi ponovo uvode školske odbore kao organ upravljanja koje imenuje ministar prosvete. Sastav Školskog odbora sačinjavaju nastavnici, roditelji i predstavnici društvene - lokalne zajednice. Predsednici Školskog odbora su bili: Vesna Mihajlović, Mile Ćurguz i Andreja Mladenović. Skupština Grada, prema najnovijim izmena Zakona o osnovnoj školi imenuje (2002. godine) sledeće članove školskog odbora: Andreju Mladenovića, Đorđa Nedeljkovića, Milenu Marijanović (predstavnici društvene sredine); Savu Miraševića, Smiljku Bilankov, Zorana Krnetu (roditelji); Budimira Novovića, Draganu Ćirić i Branku Tišmu (članovi Nastavničkog veća). Predsednik Škoskog odbora je bio Andreja Mladenović. Takođe, skupština grada je 2006. godine imenovala sledeće članove Školskog odbora: Nadu Blagojević, Mirjanu Aranđelović, Krstivoja (predstavnici društvene sredine); Dragana Milovanovića, Aleksandra Mladenovića, Bogdana Cavića (roditelji); Budimira Novovića, Branku Tišmu i Dragana Vučkovića (članovi Nastavničkog veća). Predsednik Školskog odbora je Nada Blagojević, profesor filozofije.

      Prvi direktor škole, Ostoja Živković, bio je aktivan radnik u stručnim organima i organizacijama. Od osnivanja škole 1962. godine, pod njegovim rukovodstvom, škola je dobila niz društvenih priznanja kao: Oktobarsku nagradu Zemuna, Plaketu grada Beograda, Dositejevu nagradu Beograda... Postignuti rezultati prikazuju Ostoju Živkovića kao veoma uspešnog rukovodioca škole, dok je konstituisanje radnog i homogenog kolektiva, sa kojim se bez teškoća moglo napredovati, bila odlika direktora Živkovića kao prijatelja. On je na sebe preuzeo "eksperiment", nešto što se nije znalo kako će biti ostvareno, koristeći teorijska znanja i iskustvo stečeno u radu prethodnih godina, a to je bio celodnevni boravak (nastava) dece u školi. Usledio je niz priznanja na svim nivoima. Odlaskom u penziju 1991. godine Ostoja Živković iza sebe ostavlja vredan, radan, odgovoran i složan kolektiv koji je i do današnjih dana odoleo svim iskušenjima koja su bila na sceni.

      Inače, Ostoja Živković je, rođen 1929. godine u Dvoru na Uni, sa završenim Fililoškim fakultetom u Beogradu i zvanjem magistra filoloških nauka. Prethodno je završio učiteljsku školu. Više od petnaest godina je proveo u neposrednom radu sa učenicima. Službovao je kao učitelj u Ključu, Orahovici, Dvoru, Novoj Pazovi, Osnovnoj školi "Žikica Jovanović Španac" u Novom Beogradu, a u Osnovnoj školi "Ivan Gundulić" je u toku 1961-2. godine bio pomoćnik direktora.

      Pored izuzetno odgovornog, znalačkog, savesnog, a pre svega, uspešnog obavljanja dužnosti direktora Osnovne škole "Lazar Savatić", Ostoja Živković se istakao u široj društvenoj sredini kao izuzetni znalac prosvetne struke. Bio je član mnogih foruma i komisija, te i član Prosvetnog saveta Srbije. Bio je član i urednik mnogih redakcija listova, časopisa, izdavačkih kuća. Objavio je desetine knjiga i priručnika; više od stotinu članaka u listovima i časopisima, a bio je i aktivni učesnik i izlagač na mnogim tribinama, stručnim grupama, seminarima, kongresima. Za svoj rad Ostoja Živković je odlikovan i nagrađivan: Orden rada sa zlatnim vencem, Oktobarska nagrada Zemuna, Spomen plaketa grada Beograda, Oktobarska nagrada Beograda "Dositej Obradović" i niz drugih priznanja.

      Ostoja Živković je umro 24.02.2005. godine u Zemunu. Ostaće zauvek upamćen po svojim profesionalnim i ljudskim kvalitetima.