ŠKOLSKA ZGRADA

      U drugoj deceniji posle oslobođenja, Zemun dobija nekoliko novih i savremenih školskih zgrada. Podižu ih povoljne materijalne mogućnosti, narasle potrebe, ali najviše svest i savest odgovornih za kulturno-prosvetni, zdarvstveno-socijalni i privredni rast Zemuna. Tako niču zgrade osnovnih škola: "Majka Jugovića", "Gavrila Principa", "Otona Župančića", "Sonje Marinković", "Sutjeske", "Rade Končara", "Petra Kočića" i drugih. Među njima je zgrada Osnovne škole "Lazar Savatić" koja 1961-1962. izrasta uz samu obalu Dunava, na bivšem dečjem igralištu i mestu zanatskih radionica, na Keju oslobođenja, pokraj velike zemunske pijace, u najstarijem delu Zemuna, poznatom po alasima, sa bogatom istorijskom, kulturnom, umetničkom, prosvetnom i političkom tradicijom. Dogradnju doživljava deset godina kasnije (1972.), jer to iziskuju potrebe celodnevnog rada učenika i nastavnika.

      Građena je po projektu poznatog arhitekte Alekseja Brkića, a podignuta na parceli 121. čija je površina 8.530 m², od čega je: pod objektom 1621. m², školsko dvorište - 870 m², prilazi i staze - 162 m², vežbališta - 1299 m² i 4000 m² zelene i druge površine.

      Ukupna korisna površina zgrade je 4.418 m² i raspoređena je na: 26 učionica, 1 kabinet za fiziku-hemiju, 1 kabinet za biologiju, 2 radionice za tehničko obrazovanje, 1 fiskulturnu salu, 1 svečanu salu sa 300 sedišta, 1 biblioteku sa čitaonicom, 1 didaktički kabinet, 9 radnih kabineta za pripremanje nastavnika za rad, 5 radnih prostorija za stručne saradnike, direktora, sekretara, računopolagača, administrativno-finansijkog radnika, 1 kuhinja, 1 trpezarija sa 150 stolica, 1 ambulanta.

      Izvođač radova, u gradnji i dogradnji, su GP "Crna Trava" iz Vlasotinaca i GP "Graditelj" iz Gornjeg Milanovca.

      Registrovana je kod Okružnog privrednog suda 3. januara 1966. godine, pod brojem 62/66, u Beogradu.

      Zgrada u celosti zadovoljava potrebe vaspitno-obrazovnog rada i danas radi u jednoj smeni.

      U poslednjih pet godina učinjeno je mnogo uz pomoć radnika škole, roditelja i društvene zajednice u poboljšanju životnih i radnih uslova učenika i samih radnika škole. Uz pomoć roditelja asvaltirani su i sa osam reflektora osvetljeni tereni za košarku, mali fudbal, rukomet, odbojku u školskom dvorištu. Škola je priključena na gradski toplovod; zamenjena je staklena fasada zgrade (Skupština grada); zamenjena je kompletna stolarija (Skupština opštine); saniran (zamenjen) krovni pokrivač (donacija EU); izvršena je rekonstrukcija svih sanitarnih čvorova (Skupština opštine). Školski enterijer je dobrovoljnim radom radnika škole, posebno Budimira Novovića, Ilije Jovičića i roditelja, uređen po posebnom projektu arhitekte Tanje Tadić-Dabović, bivšeg učenika škole. Učionički prostor je, takođe, ukusno uređen i oplemenjen zalaganjem, u najvećoj meri, roditelja, a i radnika škole. Holovi i učionice su sa puno zelenila. Sve ovo čini skladan ambijent koji svojim izgledom i opremljenošću opredeljuje pozitivno ponašanje učenika.

 OPREMLJENOST ZGRADE

      Osnivanje i početak rada škole prati i odgovarajuće opremanje nameštajem, nastavnim sredstvima, uređajima, rekvizitima, alatima i mašinama. U toku četrdesetogodišnjeg rada postojali su relativno povoljni uslovi za nova opremanja i ukupna poboljšavanja materijalnih uslova rada, i oni se planski i organizovano koriste. Danas škola poseduje sve potrebne vrste nastavnih sredstava, odnosno u celosti zadovoljava utvrđene i zakonom propisane normative i standarde. Nastavnicima i stručnim saradnicima je omogućeno da koriste računare, a što ima uticaja na izradu didaktičkih materijala u saradnji sa učenicima i roditeljima učenika.

 MULTIMEDIJALNI CENTAR

      Priključivanjem škole na daljinsko grejanje, školi je osloboden podrumski prostor površine oko 450m² (tri ugljare, kotlarnica i šljakara).

      Ova inicijativa je još jedan korak ka postizanju višeg standarda edukacije i organizovanog korišcenja slobodnog vremena, čime će rejting škole ostati i dalje u samom vrhu srpskog školstva.